Sport

Kafić "Y" u nedelju, na dan finala Kupa Radivoja Koraća, bio je mesto susreta novinara i velikana jugoslovenske košarke. Nikola Plećaš ostao je u sećanjima starijih i srednjih generacija, kao jedan od igrača koji je u svakoj utakmici mogao da postigne 40 poena i to u vreme kada nije bilo linije za tri poena. A bio je vrhunski plejmejker i deo generacije koja je godinama "harala" evropskom i svetskom košarkom. U Zagrebu su ga zvali "Sveti Nikola".

Plećaš je u Niš došao iz Zagreba, sa usputnom stanicom u Beogradu, gde se video sa nekadašnjim saigračima Daneuom i Damjanovićem, kao i trenerom Rankom Žeravicom. Kaže da mu je bilo pomalo žao što je morao da napusti drugovanje u prostorijama Radničkog sa Crvenog Krsta, ali nije mogao, a ni želeo da odbije poziv da dođe u Niš, na Kup Radivoja Koraća. Plećaš je gledao polufinalne utakmice, biće prisutan i na finalu, a pre toga će, zajedno sa Nišlijama, odgledati film "Žućko", koji govori o njegovom nekadašnjem velikom prijatelju i saigraču Radivoju Koraću.

Nikola Plećaš sada je zaposlen u Uredu za obrazovanje, kulturu i sport grada Zagreba i radi kao referent za školski sport u glavnom gradu Hrvatske. 

Razgovor o košarci započeo je Nikolinim sećanjima na velikog "Žućka".

"Obavezno pogledajte film! Vratiće Vas u vreme kada se živeo jedan drugačiji život i igrala neka potpuno drugačija košarka. Po mom viđenju stvari, znatno lepša, lepršavija i zabavnija. A Žućko je bio izuzetan realizator, najbolji strelac svih turnira na kojima je igrao. Davao je koševe kao od šale! Sa lakoćom je to činio. Eto, možda i taj podatak da je na jednoj utakmici Kupa šampiona postigao 99 poena, dovoljno govori kakav je strelac bio Korać. Jer, ko iole zna košarku, zna koliko je to teško, čak i na treningu, a kamo li na službenoj utakmici tog ranga. Ali, Žućko nije to radio na silu. Nije forsirao! Naprotiv! On nikad ne bi dozvoljavao da se neko u njegovom društvu, bilo je da je reč o utakmici ili o običnom životu, oseća zapostavljenim i zanemarenim, a da se, eto, on nešto ističe. To nikako! Korać je baš želeo da i njegova okolina uživa, da se društvo u kome se nalazi oseća prijatno i tek onda bi i njemu bilo lepo", besedio bi Plećaš o Radivoju Koraću bez prestanka, ali bilo je i drugih tema za razgovor sa gostom iz Zagreba.

Plećašu se ne dopada previše današnja košarka i žao mu je što se zanemaruje zaostavština, koje je ostavila njegova i brojne trofejne generacije nekadašnje Jugoslavije.

"Karakteristično je na ovim našim prostorima da ljudi koji imaju nekakvu vlast misle da sve počinje od njih, a ne priznaje se ili slabo ceni ono što se ostvarivalo ranije. To nam se događa i u sportu. Čini mi se da odustajemo od nasleđa koje nam je ostavio profesor Aca Nikolić, pa i generacije igrača i trenera pre i posle njega. Mi sad kao da ne priznajemo da je ono, jugoslovensko, bilo dobro i počinjemo da gradimo nešto novo, iako to "nešto novo" i nije neki kvalitet. Tako je, na neki način, zakočen razvoj košarke i ova sjajna igra, igra zabave, sportske prevare, igra davanja pretvorena u težak fizički rad. Teren je postao rudnik! Znate, ja bih rekao da sam imao veliku sreću da živim i igram u generaciji koja je igrala iz ljubavi i zabave, ali i stvarala rezultate. Današnji košarkaši su, na žalost, teški fizički radnici. Oni mukotrpno rade da bi došli do nekog rezultata, a veliki broj njih ne učestvuje u igri da bi se zabavio, i sebe i druge, već da bi se ispoljio u nekom velikom i napornom fizičkom radu. To je ogromna razlika između košarke nekad i sad", poentirao je Plećaš, baš kao i nekad kada je nemilosredno pogađao koševe.

Novinari su upitali Nikolu i za viđenje polufinalnih utakmica, te ga upitali za prognozu finala.

"Dopala mi se igra Partizana iz drugog poluvremena utakmice sa Radničkim. Tek kada su stekli nekakvu prednost, košarkaši Partizana su se opustili, dali oduška i sebi i svojoj igri i pokazali da umeju da igraju i lepo za oko. E taj period me podsetio na nekadašnju košarku. Isto se može reći i za igru Zvezde u prvom, te Hemofarma u drugom poluvremenu njihove utakmice. Kada se igra sa manje grča, vidimo i taj vic u igri, vidimo svu lepotu koju košarka ima u sebi. Baš sam, posle Partizanove utakmice upitao Duleta (Vujoševića prim.aut.) zbog čega su igrači crno-belih tako stegnuti, zašto ne pokazuju vrednosti koje istinski poseduju. On mi je rekao da ne zna! A što se finala tiče, malu prednost bih dao Partizanu, samo iz razloga, jer njegovi igrači imaju veliko iskustvo iz Evrolige i znaju da igraju ovakve mečeve. To iskustvo je neprocenjiv kapital", rekao je Plećaš.

Plećašu se naročito dopalo to što je u VIP galeriji video velikane srpske košarke Bodirogu, Tomaševića, Tarlaća, Gurovića...

"To je pravi primer ophođenja prema asovima i moram da kažem da je to prava stvar. I to je svojstveno srpskoj košarci, to je nešto za svaku pohvalu. Sa druge strane, njihovo prisustvo je i najbolja moguća promocija košarke.

Priči nikad kraja, naročito među košarkaškim zaljubljenicima, a Plećaš sa toliko ljubavi govori o igri pod obručima da ga je milina slušati. Na kraju:

"Moram priznati da sam jako iznenađen prijemom i toplinom na koju sam naišao ovde u Nišu. Da nije ovolikog snega i problema u saobraćaju, verujem da bi došla ješ nekolicina članova moje generacije. U svakom slučaju, hvala na pozivu i drago mi je da sam ovde.

I Nišu je drago da je bio u situaciji da pozdravi "Svetog Nikolu".