Politika

Drugi neformalni sastanak lidera Srbije, Hrvatske i BiH trajao je nekoliko sati. Na zajedniKoj press konferenciji, Boris Tadić je, na pitanje novinara da li će se kao predsednik Srbije izviniti javnosti u ime Narodne skupštine Srbije, a zbog izjave poslanika LDP-a čedomira Jovanovića da je "Republika Srpska nastala na genocidu", odgovorio da "svako ima pavo da iznese svoj stav", i da bi njegovo izvinjavanje bilo "bizarno i protivno demokratskim principima iako se ne slaže s Jovanovićevim izjavama".

Upitan, da li je spreman na razgovore sa kosovsim liderom Hašimom Tačijem, Tadić je rekao da je bio spreman na to i pre nekoliko godina kada je dao plan za rešenje pitanja Kosova, ali da tada nije naišao na pozitvinu reakciju Tačija".

"Takav razgovor ne može da bude iskorisćen za promociju kosovske državnosti. Taj razgovor treba da ima funkciju rešenja problema, a ne da bude simbolički razgovor ili neka vrsta političkog folklora", rekao je Tadić.

Lideri tri zemlje su se složili da je potrebno pripremiti i promene graničnog režima u okviru hrvatskog pristupanja Evropskoj uniji, na način da se izvrši kategorizacija odredjenih graničnih prelaza i da se i dalje obezbedi gradjanima prelaz hrvatskih granica samo sa ličnim kartama.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je istakao da će će bezrezervno podržati susedne zemlje na njihovom evropskom putu u smislu tehničke i političke podrške i ocenio da je "naša regija opterećena ozbiljnom kriminalnom infrastrukturom koja može ugroziti demokratske procese, zbog čega je potrebno učvrstiti saradnju".

Inicijativa Josipovića neprihvatljiva za BiH

Lideri Srbije, Hrvatske i BiH na sastanku na Jahorini dali su podršku medjusobnom zastupaju u konzularnim stvarima u trećim državama što je ocenjeno kao "izuzetno dobra ideja". O inicijativi hrvatskog predsednika o procesuiranju ratnih zločina saglasnost, medjutim, nije postignuta.

O toj se inicijativi predsednika Josipovića razgovoralo u neformalnom delu sastanaka, i ona je naišla na odobravanje predsednika Srbije Borisa Tadića, ali ne i predsedavajućeg Predsedništva BiH željka Komšića.

"To je posebno osetljivo pitanje u BIH gde je najviše zločina počinjeno. Za nas je gotovo prirodan zahtev da se sudjenja vrše po mestu izvršenja zločina, a ne po mestu prebivališta optuženog", rekao je Komšić.