Ekonomija

Ministar Mrkonjić je rekao da se da se Vlada priprema da ograniči cene nafte i naftnih preradjevina ograničavajući maržu, kao što je uradila sa cenama osnovnih životnih namirnica.

Mrkonjić je istakao ocenio da je rast cena goriva "trenutna špekulacija" i da to neće dugo trajati.

On je još rekao da struja u Srbiji neće poskupeti u naredne dve godine.

"Ne dolazi u obzir povećanje cene struje u naredne dve godine", istakao je Mrkonjić.

Dežer i Mrkonjić različito o zaduživanju Srbije

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežerocenio je da Srbija treba da vodi računa prilikom zaduživanja kod drugih država jer je javni dug prešao 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Videli smo da je granica od 45 odsto predjena i to upozorava da treba odrediti prioritete", rekao je on na tribini o saobraćaju i energetici kao razvojnim šansama Srbije, koje je organizvalo Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku.

Ministar Milutin Mrkonjić je rekao da Srbija zna da je je javni dug na dozvoljenoj granici, ali da on i dalje smatra da "može još malo da se zadužuje".

"Mislim da je o tome lepo govorio guverner (NBS Dejan) Šoskić – da smo blizu da budemo zadužena ili prezadužena zemlja, ali ću vas podsetiti da Hrvatska... ima dug od 150 milijardi evra. Dakle, bez investicionih dugovanja, mi ne možemo napred", rekao je on.

Kako je izneo, Srbija zato prelazi na komercijalne kredite država, kao što su kineski, ruski, azerbejdžanski kredit.
Mrkonjić je ukazao da se uzimanjem tih kredita ne ukida konkurencija jer su do sada za sve projekte raspisivani tenderi.

Mrkonjić izjavio je da očekuje da će u naredne dve sedmice biti potpisan ugovor sa Rusijom o kreditu za infrastrukturu. On je rekao da će delegacija Srbije 27. februara biti u Moskvi na finalnim pregovorima i da očekuje da će tada biti
utvrdjeni svi detalji kredita od 800 miliona dolara.

Načelni dogovor o ruskom kreditu od ukupno milijardu dolara postigli su predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, a pregovori o tome su počeli krajem oktobra 2009. godine. Do sada je povučen deo od 200 miliona dolara za podršku državnom budžetu, dok je, kako je potvrdio i ambasador Rusije Aleksandar Konuzin, bilo problema za sprovodjenje dela namenjenog za infrastrukturu.

Prema planu Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Srbije, od 800 milona dolara ruskog kredita, 700 miliona dolara će biti potrošeno za železničku infrastrukturu na Evropskom koridoru 10, a 100 miliona za kupovinu vozova.