Ekonomija

20. 02. 2012. Beograd

Izvor: Beta

MMF upozorava na veliki fiskalni deficit Srbije

Medjunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da je projektovani fiskalni deficit Srbije za ovu godinu za najmanje jedan procenat bruto-društvenog proizvoda (BDP) veći nego što to predvidja fiskalni program dogovoren sa tom institucijom 3. novembra, objavljeno je na sajtu Narodne banke Srbije.

"Na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5,25 procenta BDP, u poredjenju sa 4,25 procenta predvidjena fiskalnim programom iz novembra prošle godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i JP Puteva Srbije, nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda", piše u preporukama MMF, objavljenim posle nedavne posete misije.

Misija MMF-a je bila u Srbiji od 2. do 9. februara povodom prve revizije kreditnog aranžmana od 1,1 milijarde evra. Odlučili su da zamrznu aranžman do izbora nove Vlade Srbije i rebalansa državnog budžeta.

Podseća se da je dogovoreni fiskalni program za ovu godinu predvideo fiskalni deficit od četiri procenta BDP i izdavanje domaćih državnih garancija ograničeno na oko jedan procenat BDP-a.

"Medjutim, usvojeni budžet za 2012. uključuje i dodatno emitovanje javnog duga (uključujući državne garancije) i projekte finansirane iz domaćih izvora, u iznosu od skoro dva procenta BDP", piše MMF.

MMF je ukazao da budžet Srbije za 2012. podrazumeva značajno viši dug nego što je "fiskalno odgovorno, čime se potkopava glavni stub reformskog programa podržanog stend-baj aranžmanom.

"S obzirom na to da se očekuje da će se evrozona opet naći u recesiji, očekuje se da će BDP Srbije zabeležiti rast od samo jednog procenta ove godine", smatra MMF, uz napomenu da se njegovo predvidjanje poklapa sa prognozom Narodne banke Srbije.

Prema oceni MMF, ekonomska aktivnost u Srbiji je i dalje ugrožena zbog velikih ukupnih potreba za finansiranje platnog bilansa i javnog sektora.

Kako je navedeno, MMF preporučuje povećanje stope poreza na dodatu vrednost "koja je i dalje jedna od najnižih u regionu". Preporučuje se i smanjenje subvencija i transfera.