Društvo

Ni jedan lekar iz Kliničkog centra Niš, za sada nije sankcionisan zbog propusta ili nesavesnog lečenja kaže dugogodišnji dekan Medicinskog fakulteta u Nišu, profesor doktor Milan Višnjić.

“Kada naidje težak pacijent, težak slučaj, mi sve naše kapacitete koje imamo usmerimo u tom smislu da to rešimo na adekvatan način. Tako da ne bude ovo reklama za Klinički centar, ali u svakom slučaju mi stvarno umemo da se lepo organizujemo kada je neko vanredno stanje. Naravno, komplikacija ima, ali greška gde smo pogrešili i nismo adekvatno i na vreme nismo nešto uradili, ja bar ne znam za to”, kaže prof. dr Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta.

U Lekarskoj komori Srbije kažu da nije malo krivičnih postupaka koji se vode protiv lekara iz jugoistočne Srbije.

“Većina postupaka je u toku tako da ne bih mogao sada da posebno govorim o bilo kojem ili da ga vežem za neko mesto, ali ima ih iz ovog regiona definitivno. Oni u kojima sam ja bio uključen nisu okončani pravosnažno, ali ukoliko budu, tu zaista jeste bilo različitih propusta koji su doveli do smrti nekoliko pacijenata i u svakom slučaju, ukoliko se utvrdi da su ti lekari odgovorni za tako nešto, onda će i kazne verovatno biti odgovarajuće. Mislim da je od kazni mnogo značajnije da pacijentima koji su oštećeni tim intervencijama ili porodicama pacijenata koji su umrli, to bude neka vrsta satisfakcije”, rekao je Djordje Alempijević, predsednik Etičkog odbora Lekarske komore Srbije.

Do sada su u Srbiji, po nalogu suda ili pravosnažnim presudama, dva lekara zbog korupcije, privremeno izgubila licencu za rad. Jedan je izgubio trajno, zbog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi, drugi je po odluci suda časti Regionalne Lekarske komore Beograda, izgubio licencu na devet meseci. Niko od njih nije iz ovog dela Srbije.

“Ne mogu se izvoditi nikakvi zaključci te vrste s obzirom da sudski procesi, bilo da se radi o dokazivanju lekarske greške, jako dugo traju. Vi morate dokazati da je činjenje ili nečinjenje lekara dovelo neposredno do pogoršanja zdravlja ili smrti pacijenta. To je jako teško uraditi i zato ti procesi traju jako dugo. Mi se zalažemo za ustanovljavanje protokola lečenja kao obavezujućeg načina lečenja koji bi pomogli lekaru da dokaže da nije pogrešio, pacijentu da dokaže da je lekar pogrešio, a skratio bi sudske procese koji se inače vode protiv lekara. Nije sve ono što je u medijima naznačeno kao lekarska greška, i zaista tako. U mnogo slučajeva se radi o takozvanoj komplikaciji ili o neželjenom efektu lečenja gde bolest u stvari dovodi do smrti pacijenta, a ne lekarska greška”, kaže Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije.

Kada je reč o korupciji u zdravstvu u Regionalnoj lekarskoj komori u Nišu kažu da je ta priča preuveličana.

“Najčešće priča o mitu i korupciji nije toliko realno prisutna u radu naših disciplinskih organa, koliko je možda prisutna u medijima. Mi takvih postupaka na sudu časti praktično i nemamo. Ono što jeste suština disciplinskih postupaka je da je najveći broj predmeta vezan za uslovno rečeno ishode odredjenih medicinskih intervencija, za neželjene ishode, neću reći za smrtne slučajeve, ali i za postojanje sumnje na lekarsku grešku”, objašnjava Aleksandar Radosavljević, predsednik Regionalne lekarske komore za jugoistočnu Srbiju.

U Lekarskoj komori kažu da se nezadovoljni pacijenti mogu obratiti sudovima časti koji mogu lekarima da izreknu opomene ali i da im oduzmu dozvole za rad. Procenjuje se, da se pred pet regionalnih lekarskih komora u Srbiji, trenutno vodi oko 200 takvih postupaka.